Двадесетпетог јуна 2008. године је у јеку фудбалско првенство Европе. Састају се тимови Турске и Хрватске. У државама на тлу бивше Југославије је подела – једни навијају за Хрватску, други за Турску.
ВЛAДИКУ Платона, вјерници Српске православне цркве, превасходно Епархије бањолучке, молитвено прослављају на дан његове мученичке смрти 5. маја. Празновање почиње увече, уочи тога дана, ...
БAЊA ЛУКA - "Људи ликујте, народи чујте: Христос Воскресе, радост донесе! Звезде играјте, горе певајте: Христос Воскресе, радост донесе!
У недељу пред Ђурђевдан 1905. године, у Патријаршијском манастиру у Пећи се стискало мноштво српског православног света. Молили су се Богу истрајно, као ретко кад раније.
Минуше српска војевања противтурска у Далмацији 1684. године. Турака нигде. Насеља врве од народа – почевши од Шибеника до изнад Книна, тамо према босанској страни.
У раним јутарњим часовима, 1. маја 1995. године, извршиле су снаге Републике Хрватске агресију на Републику Српску Крајину на простору Западне Славоније.
У селу Бијели Поток надомак Бањалуке јуче је одржан парастос за 54 српска цивила које су у априлу 1942. године на звјерски начин побиле њихове комшије Хрвати из села Дебељаци, помогнути муслиманима из ...
Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос.
Данас се све и сва испуни светлошћу: и небо, и земља, и подземни свет. Стога нека сва творевина празнује Васкрсење Христово, јер се њиме учвршћује.
ЈАСЕНОВАЦ, 20.АПРИЛ - У меморијалном центру Јасеновац данас ће бити одржана комеморација жртвама злогласног усташког логора и обиљежена 63-годишњица пробоја логораша 21. априла 1945. године. 0
Данашњи дан, уочи Божића, зове се Бадњи дан, а ноћ која следи Бадње
вече, због тога што се тога дана и те вечери бденише, тј. бдије, и са
нестрпљењем очекује најсвечанији моменат у историји рода људског - Рођење
Богодетета Исуса Христа. Због тога се и видљиви симбол Његов, који са нарочитим
обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак. Бадњак (млад церић или храстић)
симболички представља Исуса Христа који је раскинуо ланце ропства греху и
препородио човека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини, према
Богу, као што и млад церић, тј. храстић, разбуктава ватру на огњишту и јарким
пламеном осветљава све кутове домова наших. У нашем народу развио се читав култ
везан како за Бадњак, тако и за Бадње вече. На Бадњи дан изјутра, домаћин куће
одлази у шуму и кад нађе церић или храстић погодан за Бадњак, најпре изговори
кратку молитву, а потом га у три маха исече тако да падне на источну страну, јер
одатле Господ долази. До ноћи Бадњак стоји пред кућом. Тек увече, бадњачар га
свечано уноси у кућу када поздравља укућане речима: "Добро вече и срећно вам
Бадње вече", на шта ови одговарају: "Бог ти добра дао и среће имао". Затим из
сита посипа Бадњак житом, премазује га медом и прелива вином, а потом узима
кадионицу и окади најпре икону домаће славе, а потом и све просторије, да све
замирише на тамјан и измирну. У свакој соби поспе сламу и звечећи новац
(симболика овог дела обичаја везује се за тренутак када је Христос по рођењу
положен у јасле на сламу и када су га мудраци источни, пошто су дошли да му се
поклоне, даривали златом, смирном и тамјаном), а у собу где стоји икона баци по
три ораха у сва четири ћошка (ораси представљају Свету тројицу која влада
васионим светом од истока до запада и од севера до југа). У граду се завежљајчић
сламе са дреновим прутићем обично стави испод стола на ком је припремљена бадња
вечера. Док се све ово чини, обично се поје Рождество твоје Христово, бадњачар
квоче, а деца пијучу. Када се по свим просторијама поспе слама, бадњачар ставља
Бадњак на ватру да прегори. Овај део обичаја данас се у промењеним условима
живота ретко где изводи како треба. Обично се откине гранчица Бадњака који се
стави да прегори на свећи. Бадњачка вечера која следи многоврсна је и обилна,
али строго посна. Не сме се појести све јело ни попити све пиће, него се понешто
оставља преко ноћи на оном месту на којем се вечерало.
1322
Српски краљ Стефан Дечански Немањић, син краља Милутина, крунисан
је у манастиру Жича. Током владавине до 1331, победио је војску босанских
феудалаца, а кад су Бугарска и Ромеја (Византија) против Рашке склопиле војни
савез, не чекајући напад потукао је Бугаре код Велбужда и осигурао превласт над
Македонијом, чиме је српска држава постала најмоћнија на Балкану. У спомен на ту
битку у Метохији подигао је манастир Дечани, по којем је назван Дечански.
1859
Рођен је српски хирург Војислав Суботић, оснивач Медицинског
факултета и шеф хируршког одељења Општедржавне болнице у Београду, водећи хирург
у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Објавио је низ радова из абдоминалне
хирургије, урологије, ортопедије.
1885
Рођен је српски теоретичар социјализма Душан Поповић, један од
покретача радничког покрета у Србији и секретар Српске социјалдемократске
партије. С Димитријем Туцовићем покренуо је часопис "Борба". Преводио је Карла
Маркса, Аугуста Бебела, Карла Кауцког. Умро је у Лондону 1919, а његови посмртни
остаци пренесени су у отаџбину 1959.
1916
Код Мојковца, на десној обали реке Таре, у Првом светском рату
почела је петодневна битка Прве санџачке дивизије (6.500 бораца) црногорске
"Санџачке војске" и аустроугарске 53. и 62. дивизије (око 20.000 војника). У
време повлачења српске војске правцем Андријевица-Подгорица-Скадар, Црногорци су
невиђеном храброшћу, под командом начелника штаба црногорске Врховне команде
дивизијара Јанка Вукотића, одбацили троструко јачег непријатеља и Србијанцима
омогућили пролаз до албанског приморја.
1929
Југословенски краљ Александар I Карађорђевић суспендовао је устав
и завео диктатуру.