РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3.
Тел. 3077-028, факс: 3077-247,
vladarsk@yubc.netБр. 360/06 – 13. 12. 2006.
Влада Републике Српске Крајине у прогонству има част да поздрави дипломатско-конзуларна представништва у Републици Србији и да их обавести (према најави у ноти бр. 351/06, од 29. 11. 2006) о кршењу основних људских права Срба у Републици Хрватској, о чему не воде бригу Уједињене нације, владе европских држава и Влада Сједињених Америчких Држава - која уверава свет да је заговорник борбе против тероризма и кршења људских права.
Влада РС Крајине скреће пажњу ДКП да је тренутна полемика о председнку Хрватске Стипи Месићу (везана за његову похвалу нацистичке Хрватске из Другог светског рата) открила и његову подршку хрватском геноциду над Србима у тој нацистичкој Хрватској и у сепаратистичком рату у Југославији од 1990. до 1995. Та подршка се препознаје у Месићевој изјави о томе да су Срби дошли из Србије у Крајину, што је историјски фалсификат, унесен у историјске књиге у Југославији - ради навођења на помисао несрпског становништва да су Срби запосели хрватске земље, па да зато Хрвати имају право на њихов изгон с те земље (објављено у ''Политици'', 13. децембра 2006). Председник Месић тврди да је рекао: ''Срби су овде дошли, они на својим опанцима нису донели Србију, они су могли донети Србију у свом срцу, а овде морају бити лојални грађани Републике Хрватске''.
Влада РС Крајине упућује ДКП да најстарији европски документ - франачки ''Ајнхардов летопис'' спомиње српско становништво у Крајини 818. године, петстотина година пре турских освајања на Балкану. Није могуће да за ову историјску истину (и поред колонијалне и комунистичке обмане у југословенским уџбеницима) не зна хрватски председник Месић. Он је морао знати и да је становништво на још западнијим деловима Балкана у Средњем веку било српско и православно. Српски академик др Славко Гавриловић је то документовао у својој књизи: ''Из историје Срба у Хрватској, Славонији и Угарској, Београд, ''Филип Вишњић'', 1993. године. Утврдио је да је становништво Истре (на италијанској граници) било српско и православне вере до 17. столећа. Тад је, под притиском Ватикана, Венеције и Аустрије, покатоличено и приморавано да се зове Хрватима. О томе, др Гавриловић цитира писмо римокатоличког бискупа у Загребу Бендикта Винковића, који обавештава своје старешине (1639. године) о обављеној римокатолизацији Срба: ''... Тако је учињено у Истри, Пивки и Красу, као у Сењској дијацези, у Лици и Драги Винодолској, где су Срби, код којих су раније важиле сличне заблуде и обичаји, напустивши грчки обред и одбацивши заблуде, заслугом добрих католичких отаца, до сада су задржали римске обреде, које су примили и себе више не називају Србима, него Хрватима...''
Влада Републике Српске Крајине у прогонству користи и ову прилику да дипломатско-конзуларним представништвима у Републици Србији понови изразе свог високог поштовања.
ДИПЛОМАТСКО-КОНЗУЛАРНА
ПРЕДСТАВНИШТВА – Београд
