Влада РСК - Хрвати - рушили српске цркве

[sablja]

ЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11.080 З е м у н, Магистратски трг 3. 
Тел. 3077-028, факс: 3077-247, vladarsk[at]gmail.net         Бр. 939/08 – 26. 11. 2008. 


ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин Борис Тадић
ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин Мирко Цветковић
ПРЕДСЕДНИК НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ
Госпођа Славица Ђукић - Дејановић
ТУЖИЛАЦ ЗА РАТНЕ ЗЛОЧИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Господин Владимир Вукчевић

Поштована господо,
Влада Републике Српске Крајине у прогонству вас подсећа да извршна и законодавна власт Републике Србије не користи своје легитимно право да штити прогнани српски народ из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске и да, истовремено, не брине о културној баштини српског народа, коју хрватски државни органи уништавају и пљачкају.
У име српског народа свих српских завичаја, опомињемо вас да је присутан немар државних органа Србије према српској културној баштини. То је  показала и недавна седница Мешовите српско-хрватске комисије за повраћај културних добара у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, Нови Сад. Помоћник министра културе Републике Србије, др Душица Живковић, сагласила се, уз присуство министра културе, Небојше Брадића, да се Хрватској предају 33 иконе на платну - својевремено спасене склањањем у Србију. Припадале су Српској православној цркви у Даљу, Република Српска Крајина. Чиниле су иконостас Капеле Светог Архиђакона Стефана у Патријаршијском двору. Подсећамо вас да су иконе оштетили хрватски војници 1991. и 1992. и да је за њихову рестаурацију Србија издвојила сопствена средства. Нажалост, власти Србије су већ вратиле већину од 30.000 инвентарских јединица културних и историјских експоната из српских православних цркви у Републици Српској Крајини и Хрватској – које је српски народ понео собом кад је прогањан од хрватске војске полиције од 1990. до 1995. године.
Поштована господо,
Овако недржавнички поступак се не може разумети, јер експонати српске културне баштине се предају држави чији органи – плански и свесно - те експонате уништавају, чим се за тако нешто укаже прилика. А прилике се указују у сваком поремећају међудржавних односа у Европи, а они су извесни и у будућности, као што су били и у прошлости. Да не бисте схватили да смо били преоштри кад смо у наведеном поступку Министарства културе Србије препознали недржавничко понашање, подсетићемо вас на истоветне поступке Турске према експонатима српске културне баштине. Крајем 17. столећа су Турци палили, рушили и пљачкали српске цркве и манастире, па је Патријарх Арсеније Трећи Чарнојевић одлучио да (1690), с прогнаним народом, склони у Аустрију и мошти српских светаца и српска историјска, културна и верска дела. У таковј ситуацији се Аустрија понела државнички и цивилизовано и те мошти, културна и црквена дела није вратила Турској – кад је успостављен мир.
Поштована господо,
На основу понашања Турака и Хрвата према српској културној баштини, требало је поступити истоветно – не дозволити да њоме располаже Хрватска, као што Аустрија није дозволила да њоме располаже Турска у 17. столећу. Овакву одлуку Србије би, кад би се темељно образложила, подржале УН и друге међународне организације. И зато што су хрватски војници запалили три српска објекта проглашена за културне вредности нулте категорије. Реч је о црквама брвнарама, којих није било на другим местима у Европи. Означене су знаком Хашке конвенције, али од чланица ЕУ, Србија није тражила да се, за ово недело, Хрватска осуди.
Ове цркве су биле у: Доњој Расеници, Раставцу и Малим Зденцима.
Поштована господо,
Уверавамо вас да би хрватски војници и полицајци уништили, или присвојили свих 30.000 дела српске културне баштине, да их Срби Крајишници нису склонили у Србију. У овоме се не варамо. Наводимо вам нападнуте цркве. Њих су хрватски војници и полицајци рушили, минирали и палили, а експонате пљачкали или уништавали. Треба знати да су ово хрватски војници и полицајци чинили кад у околини није било никаквих ратних сукоба, од 1991. до 1995, а неке цркве су рушили и пљачкали и после окончања рата – 1996. и 1997:

1.Загреб - Митрополија Српске православне цркве – минирана и уништене су или оштећене иконе, књиге и верски предмети, 11. 4. 1992.
2.Загреб – миниран Музеј СПЦ, 11. 4. 1992, уништени су или оштећени музејски експонати, књиге, иконе и друго из времена од 13. до 19. столећа.
3.Загреб - срушена су 3 и запаљена 2 парохијска дома.
4.Загреб – у Женском манастиру Свете Петке, обављена провала, крађа и ломљење икона и других експоната.
5.Велики Зденци – Црква Светог Крста је срушена, 1996.
6.Бјеловар – Саборна Црква Свете Тројице је демолирана и опљачкана, 7. 2. 1992.
7.Болц – Црква је минирана, 1. 4. 1996.
8.Вараждин – Црква Светог Георгија је минирана и тешко оштећена, октобар 1992.
9.Велика Барна – Црква Светог Марка је оштећена и опљачкана више пута, од 1991. до 1993.
10.Велика Мучна – Црква Светог Хрхангела Михаила је минирана, 24. и 25. децембра 1992.
11.Велика Петровица – Црква Свете Петке је демолирана и пљачкана, а иконостас је потпуно уништен, од 1991. до 1993.
12.Велика Писаница – Црква Светог Четвородневног Лазара и парохијски дом су демолирани и пљачкани, од 1991. до 1993.
13.Велики Грђевац – Црква Свете Тројице је често исписивана с две поруке: „Смрт Србима“ и „Независна Држава Хрватска“ – држава која је законски регулисала биолошко истребљење Срба, Рома и Јевреја.
14.Велики Зденци – Црква Возвиждења Часног Крста је опљачкана, па срушена, а грађевински материјал однесен, 1966.
15.Глоговац – Црква Светог Георгија је 9. маја 1991 – пре оружаних сукоба – запаљена. Изгорела су улазна врата.
16.Гроберје Иваничко – Парохијски дом нападну 1992. Под, врата и прозори однесени и црква потпуно изгорела.
17.Грабовница – Црква Светог Вида је потпуно опљачкана и тешко оштећена, од 1991. до 1993.
18.Грубишино Поље – Црква Светог Георгија. Преузела ју је полиција Хрватске и у парохијски дом уселила католичку породицу, 1993.
19.Доња Расница – Црква Успења Пресвете Богородице је опљачкана и тешко оштећена, од 1991. до 1993.
20.Јаворовац – Црква Светих 318 Богоносних Отаца је опљачкана и тешко оштећена, од 1991. до 1993.
21.Кабо – Црква Светог Николе – унутрашњи и спољни зидови су густо изрешетани митраљеским мецима, од 1991. до 1993.
22.Копривница – Црква Свете Тројице је  тешко оштећена, прозори полупани и иконостас скоро уништен.
23.Криж – Црква Светог Јован Крститеља је тешко оштећена.
24.Купиновац – Црква Рођења Пресвете Богородице – рушена, паљена и пљачкана, од 1991. до 1993.
25.Мала Трешњевица – Црква Светих 318 Богоносних Отаца је минирана 10. 2. 1992. Уништен је потпуно иконостас и све друго.
26.Мали Грђевац – Црлва Светпг До,орока ке де,пчорама о пљачкана, а парохијски дом је потпуно спаљен, од 1991. до 1993.
27.Манастир Марча – Капела Светог Архангела Гаврила је срушена мином, 1997.
28.Нарта – Црква Светог Георгија је потпуно опљачкана и изрешетана митраљеском муницијом. Парохијски дом је опљачкан и тешко оштећен.
29.Плависинци – Црква Светих Апостола Петра и Павла – више пута пљачкана и рушена, од 1991. до 1993.
30.Солник – Минирана 19. и 20. 12. 1992.
31.Северин – Црква Светих Апостола Петра и Павла је тешко оштећена, од 1991. до 1993.
32.Шибеник – Црква Светог Архангела Михаила је потпуно опљачкана и демолирана.
33.Сисак – Црква Свете Петке је тешко оштећена. Звоник је порушен, а два потпорна стуба су срушена. Парохијски дом је проваљен, опљачкан и миниран, од 1991. до 1993.
34.Сриједска – Црква Успења Пресвете Богородице је с потпуно изрешетаним унутрашњим зидовима - митраљеским и пушчаним мецима, од 1991. до 1993.
35.Српска Капела – Црква Светог Георгија је тешко оштећена, а парохијски дом потпуно срушен, од 1991. до 1993.
36.Ступовац – Црква Светог Димитрија је минирана, а парохијски дом потпуно опљачкан, од 1991. до 1993.
37.Турчевић Поље – Црква Светог Архангела Стефана је потпуно срушена, од 1991. до 1993.
38.Гађевац – Црква Светог Апостола Томе је потпуно срушена, од 1991. до 1993.
С обзиром да државни органи Републике Србије одбијају сваку сарадњу
с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине, ово писмо има карактер отвореног.

Буха Милорад, премијер                Дипл. инг. Рајко Лижаић,
председник Скупштине
 





   
ВЛАДА РС  КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер