Ружица П.
Азбуколики записи.РУСИ
Руси и Срби. Словени и православци. "Бpaћa по крви" како рече један руски доброволец у Босни. Кроз историју, потврђено, нису никад међусобом ратовали.
Русија помагала кад je требало. Не баш увек, и не онолико колико je могла и колико je требало. Државни, политички, економски интереси...
Срби одлазили у Pycиjy по наук. Школовали се за официре. Руски официри и BOJHИЦИ, добровољци, долазили у помоћ cpncKOJ BOJCЦИ. И, тако све до nojaBe комунизма. Прво код кьих. Многи Бели Руси побегли у Србију. Црвени Руси помогли у ослобађању у другом рату и донели комунизам и код нас. И, успео да нас удаљи jeднe од других. Да нас завади. Много je Срба страдало због једног Руса ( да ли je Стальин био Рус?)
Код ньих пад црвених, ако je веровати ньиховом председнику KOJИ je рекао: "Нема више црвеног капута!" Свет не Bepyje, па углавном, само на речима помаже Pycиjy. Уцењује. И зато, вероватно, руско руководство важе CBOJe одлуке: час су заједно са осталима, кад мисле да ћe добити неки долар, па су онда уз Србе кад oчeKyjy обећано, а оно не стиже, па се љуте! Показало je одважност руско руководство у овим скорашњим, тешким временима за Cp6njy и српскинарод. Мада, Срби више вepyjy у руски народ. Народ je важан. Руководство je данас једно, сутра ћe бити неко друго, ко зна...
Руски народ je уз српски. То je чињеница. Доказали су то и пре неку годину руски добровољци у Републики Cpncкој Kpaјини, Републици Cpnској. Дoкaзyjy то и одлуке руских депутата у Думи. Ни jeднa одлука није била против Срба.
Знам да руском народу данас ниje лако. Много година je црвено било њихово oбeлeжje да би се сад безболно и брзо прилагодили нечем новом. То ново je бездушно, без милости. Нема људскости. Нема социјале. Мораш сам да се сналазиш, сам да мислиш, сам да се бориш - у супротном бићеш згажен, прегажен, уништен, понижен, гладан, отимаћеш, кpaшћеш.
Има у Русщи и оних КОЈИ имajy. Има богатих, чак пребогатих. Више их je него у предратној Русији, али горих, бескруполознијих. И зато расте криминал у великој pycкој држави. И ако су je распарчали, велика je. Сво њено материјално и природно богатство разграбио капитализам споља али и изнутра, у неком свом новом облику. Руси га дочекали неспремни. Ненавикнути на оштру борбу капитала, тржишта, конкуренције. Уз сва o6eћaњa најмоћнијих светских моћника и највeћиx уцењивача, помоћ не стиже чак ни у виду кредита, или стиже на кашичицу... Зато господа, домаћа и туђа, односе из земље све што им се чини вредним. Пљачкају, отнимajy, yцењyjy, yбиjajy...
Руски народ се oceћa превареним. Он то и jecтe. БОЈИМ се да га не задеси иста судбина као и српски народ, да рат не закуца и на руска врата. Било би то опасно и погубно и за све народе света.
Bepyjeм у руски народ исто онолико jaко као што вepyjeм и у СВОЈ српски народ. Словени смо, православци, људи с душом широком, словенском, православном, праведном...
Везе између наших народа jaче су од било каквих уговора и договора, пактова, преговора, Голих отока, споразума ... ни jeдaн вођа, баш и да xoћe, не може да завади наша два народа, да их поведе у непријатељства. Bepyjeм да би сам народ пресудио таквом вођи. Данас пре него jyчe.
Браћо Руси, знам да сте са нама и уз нас, било то са или без вашег и нашег руководства. То сте и доказали. Срби вepyjy у оно: "Нас и Руса двеста милиона!" Па, не дај Боже, да затреба....
И, затребало je. НАТО je одлучио да покори непокорну Србију. 78 дана падале су бомбе с висине од 5 до 10 хиљада метара и погађале: српске куће, школе, болнице, возове, аутобусе, мостове, цивиле...
Руски народ je протествовао. Уписивао се у добровољачке спискове. Руска војскa je била приправна, мобилна. Руско руководство je покушало дипломатским путем да одбрани Србију и српски народ, знajyћи да двеста милиона Руса дyryje Западу двеста и више милијарди долара!
Нисмо добили оно што смо од Руса очекивали. Српски народ je прижељкивао руске крстареће ракете кoje би, врло брзо, зауставиле и уништиле све НАТО-веке смртоносне пакете!
Данас наша BOJCKa и полицща, KOJH су надпримерним jyнaштвом и BOJHИЧKOM тактиком изашли, из тог необјавльеног и до сад невиђеног рата у исторщи, као победници, jep су остварили све CBOJe циљеве и постављене задатке, су само на пет километара од српског Косова и MeTOxиje... гледаjy немоћни да помогну, jep КНОР (требало би припадници Уједињених нација и Савета безбедности, а не, практично НАТО-вци), не дозвољава спровођење међународне резолуције 1244! НАТО-вци мирно nocматpajy, кад могу и припомогну, шиптарске терористе како пале српске куће, руше и руже српске светиње, киднапују и yбиjajy, заједно с Кушнером ynaдajy и зayзимajy државне, jaвнe, културне и друге установе, руднике и фабрике.
БраЬо Руси, помозите! Зар не схватате сву опасност кoja се и вама спрема??! Зар нисте разумели нашу жртву? Да jecтe, одлучније бисте помогли...овако, нек' нам je Бог у помоћи!
