Стеван Јаковљевић

Насловница „Српске трилогије“
Стеван Јаковљевић (рођен 7. децембар 1890. у Књажевцу, преминуо 2. новембра 1962. у Београду) је био професор Универзитета у Београду и ректор од 1945. до 1950, биолог, књижевник и редовни члан Српске академије наука и уметности.
Завршио је студије биологије на Филозофском факултету у Београду, где је и докторирао. Био је професор Фармацеутског факултета.
Као официр српске војске, борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима. Књижевно име и популарност стекао је трилогијом романа под називом „Српска трилогија“ (1937), коју чине „Деветсточетрнаеста“ (1935), „Под Крстом“ (1936) и „Капија слободе“ (1937). Остала дела обухватају: романи „Смена генерација“ (1939), „Велика забуна“ (1952) и „Ликови у сенци“ (1956) и дела из ботанике „Студије о биљном свету Преспанског језера“, „Макрофитска вегетација Охридског језера“ и „Систематика лековитог биља“.