Алкохолизам изједа Србију

[natalija]

Алкохолизам изједа Србију

Блиц

Свака шеста одрасла особа у Србији је алкохоличар. У укупном броју становника, пет одсто становништва чине тешки зависници од алкохола. Бројке су застрашујуће, али овој болести која има епидемиолошке размере наш народ не даје превелик значај. У прилог томе говори и податак да је у недавном истраживању "Блица недеље" о десет највећих зала Србије, овој болести зависности значај дало само два одсто учесника анкете.
- По броју оболелих и умрлих алкохолизам се у свету налази на трећем месту, иза кардиоваскуларних и малигних обољења, а три до пет одсто укупне светске популације је зависно од алкохола. То је око 10 до 15 одсто пунолетног светског становништва, десет одсто мушкараца и три до пет одсто жена. Стварни број алкохоличара је регистровани број пута најмање пет - упозорава прим др Војин Поповић, психијатар у Специјалној психијатријској болници у Горњој Топоници и аутор књиге "Алкохолизам - епидемија нашег доба".
Србија је у Европи на четвртом месту по потрошњи алкохолних пића. По броју стабала шљива прва је земља у свету, а од шљива до шљивовице, која је и наш бренд, све је краћи пут и све више оних који посежу за њом.
- Апстиненти или трезвењаци чине мањину у друштву и има их свега пет одсто од укупног пунолетног становништва. Око 70 одсто укупног становништва старијег од 18 година конзумира алкохол у складу с друштвеним нормама, а повремено се опија. Из ове категорије умерењака се регрутују алкохоличари. Од десет до 15 одсто њих постају зависници. Проблематични потрошачи и алкохоличари чине 25 одсто одрасле популације и често је проблем поставити дијагнозу јер се поставља питање да ли је у питању болест, или животни стил - објашњава др Поповић.
Истраживање Института за јавно здравље "Милан Јовановић Батут" о распрострањености алкохола међу средњошколцима у Србији недавно је открило поражавајуће податке - чак једна четвртина ученика узраста 16 година редовно конзумира алкохол, уз шта у великој мери иду дуван и психоактивне супстанце и наркотици. Иако је у Србији законом забрањена продаја и служење пића малолетницима, истраживање је показало да највећи део малолетника без икаквих проблема долази до алкохола.
С друге стране, истраживања о алкохолизму међу старијом популацијом практично остају у прикрајку, иако су чињенице катастрофалне. Последње истраживање "Батута" показало је да у Србији чак 40,3 одсто становништва готово свакодневно конзумира алкохол. Од тог броја 3,9 одсто спада у групу под високим ризиком за настанак дуготрајних тешких болести. Стање је најтеже у источној Србији, где је највећи број становника из ове групе, као и међу сиромашнијом популацијом. Нажалост, последице које изазива алкохолизам у Србији још нису детаљно истраживане.
Када се почиње
- Алкохоличари у просеку прво пиће попију између 13. и15. године, а до прве алкохолне интоксикације то јест пијанства долази између 15. и 17. године. Сваки десети лечени алкохоличар је млађи од 30 година - каже др Поповић.
Зависност од алкохола се код алкохоличара јавља између 25. и 40. године живота. Код алкохоличара који почну са пијењем још у раној младости, зависност се јавља између 21. и 23. године, јер умерено пијење код ових особа траје кратко. У просеку умиру пре шездесете године, што значи да им је животни век краћи за 15 година. Алкохол је узрок сваког десетог смртног случаја у Европи.
Све више жена
У односу на пол, стање је три мушкарца на једну жену, мада је некада тај однос био осам мушкараца наспрам једне жене који свакодневно пију.
- Жене алкохоличари имају чешће депресивне епизоде, мање су агресивне и имају мање саобраћајних прекршаја у односу на мушкарце алкохоличаре. Жене касније почињу са пијењем, али женско тело има мање воде од мушког, те се са мање унетог алкохола постиже иста алкохолемија! Код жена су алкохолна цироза јетре и алкохолна кардиомиопатија ређе него код мушкараца - износи податке др Поповић.
Последице по здравље су многобројне и готово да нема органа који не страда.
- Најчешћа оштећења су оштећења нервног система, јетре, желуца и срца. Примера ради, у САД сваке године умире 100.000 људи од компликација алкохолне болести. Већ након четрдесете године 70 одсто алкохоличара долази на лечење са компликацијама алкохолне болести. Жестока пића оштећују пре свега нерве и изазивају алкохолне психозе, пиво делује на срце, а вино на јетру. Малигна обољења су чешћа код алкохоличара у односу на општу популацију и то нарочито карциноми пробавног тракта, усне дупље, јетре, а код жена - дојке. Више од 50 одсто свих цироза јетре везано је за алкохолизам - каже др Поповић, додајући да су сва оштећења органа последица не само директног дејства алкохола, већ и резултат неадекватне исхране.
Критично са пацијентима
Данас је у Србији сваки четврти новопримљени пацијент алкохоличар. На хируршким и интерним одељењима општих болница најмање 25 одсто пацијената чине алкохоличари. Према другим ауторима, скоро 50 одсто свих хоспитализација у општим болницама везано је за компликације алкохолне болести.
- Алкохоличари постају радно неспособни у најпродуктивнијем животном добу, између 30. и 50. године. Алкохоличар изостаје с посла у просеку два месеца годишње, а за цео радни век око 10 година. Изостанци с посла су чешћи понедељком него осталим данима. Код 15 одсто саобраћајних несрећа узрок је алкохол - наводи др Поповић.
Око 15 одсто мушкараца на инвалидским комисијама има дијагнозу алкохолизма, а 20 одсто њих добије инвалидност прве категорије.
Лечење
- На лечење се јави, у просеку, око 10 одсто свих алкохоличара. Само 20 одсто алкохоличара је "видљиво" на први поглед. Пуно болничко лечење треба да траје око четири недеље, а затим следи амбулантно праћење најмање три месеца - објашњава др Поповић. Алкохолизам је хронично обољење са могућношћу да се поново врати. За понашање алкохоличара се и каже да се ради о "камелеонском понашању" јер лажу себе, докторе, манипулишу околином. Лечење подразумева детоксикацију и рехабилитацију. Да би се пацијенту помогло у лечењу болести, у лечење мора да се укључи и породица.
- Системска породична терапија спроводи се већ тридесетак година у Институту за ментално здравље и другим надлежним установама као и приватним ординацијама. Њоме су обухваћени чланови породице који су се прилагодили ономе ко у кући пије и тако су служили као фактор одржавања проблема, а не решавања. Без учешћа породице, нема правих резултата лечења, то је готово немогуће - каже др Вера Трбић, неуропсихијатар и породични терапеут.
Групе, како каже, обухватају пет до седам породица и представљају моћан систем у лечењу, јер 70 до 80 одсто пацијената успешно прође кроз третман, посебно ако је дошао под притиском супружника, школског психолога који уочава проблем код детета које стасава поред алкохоличара…
- Сваки члан породице има своју активну улогу у лечењу оболелог које мора да се држи. Уколико дође до рецидива, односно ако пацијент поново посегне за алкохолом, онда се анализира зашто је поново дошло до проблема, ко је заказао у систему - објашњава др Трбић.
Помоћ за све
У Србији делују бројна дружења која помажу алкохоличарима и њиховим породицама да победе овај проблем. Једно од њих је Удружење "Анонимни алкохоличари".
- Код нас долазе и људи и који нису сигурни да ли су "алкохоличари", то јест они који су у дилеми да ли имају проблем или не. Долазе људи различитог социоекономског статуса, различитог нивоа и врсте образовања, различитих верских и националних припадности и различитих политичких опредељења. Сви долазе на добровољној бази, јер без личне одлуке појединца да се бори са својом болешћу - нема ни резултата - каже Наташа, и додаје да често долазе они који нису успели да издрже до краја лечење у некој институцији.
Овај програм одговара и онима који немају новца за терапију и онима без докумената те не могу да буду примљени у државну институцију.
Криминал и алкохол
- Око 50 одсто алкохоличара има посла са полицијом, судом, казнено-поправним домовима, и пре доласка на прво лечење, а због учешћа у криминалним делима, насиљу, силовањима.
- У 90 одсто случајева алкохолизам је узрок хулиганских поступака. У половину извршених кривичних дела спадају дела крађе, а око 15 одсто су кривична дела против живота и тела.
- Више од 50 одсто убица у тренутку дела је под дејством алкохола.
- Од свих самоубица, 20 одсто су алкохоличари!
- Чак 25 одсто пожара у зградама изазивају алкохолисани људи.
- Трећину инцидената на јавним местима изазивају алкохоличари.
Истражујемо
Степени пијанства
Припито стање (лаки степен пијанства) 0,5-1,5 промила
Пијано стање (средњи степен пијанства) 1,5-2,5 промила
Тешко пијано стање (тешки степен пијанства) 2,5-3,5 промила
Три фазе алкохолизма
Зависност од алкохола може да буде комбинована, психичка и физичка. Обично се прво јавља психичка зависност која касније прелази у физичку, а као и свака болест, и алкохолизам има свој развојни ток.
Прва фаза - карактерише је привикавање на алкохол. Што се више пије, то више расте подношљивост према алкохолу (толеранција) која је различита у зависности од појединца. Услед пораста толеранције да би се постигао исти ефекат потребно је све више и више пића.
Друга фаза - Започиње престанком раста толеранције, а означена је алкохолним заборавом. Долази до зависности од алкохола и до различитих знакова друштвених и здравствених оштећења. Личност и понашање алкохоличара се мењају.
Трећа фаза - Окарактерисана је као неповратно оштећење (иреверзибилна). Започиње падом подношљивости алкохола. Алкохоличару је на крају довољна једна чаша да се опије. Он има велики број алкохолних оштећења, сметњи и несаницу.
Убица број 3
По броју оболелих и умрлих алкохолизам се у свету налази на трећем месту, иза кардиоваскуларних и малигних обољења, а три до пет одсто укупне светске популације је зависно од алкохола. То је око 10 до 15 одсто пунолетног светског становништва (10% мушкараца и 3-5% жена). Стварни број алкохоличара је регистровани број пута минимум пет.
Малолетници
- 89,1 % младих пробало је једно или више алкохолних пића (89,9% младића и 88,3% девојака)
- 36,7% младића редовно пије алкохол
- 14,4% девојака редовно пије алкохол
- 42,2% ученика бар једном се напило
- 8,4% ученика први пут се напило са 13 година
(Истраживање је обухватило 6.553 ученика првог разреда средњих школа)
Несхватање величине проблема
У недавном истраживању у којем је учествовало 14.656 читалаца, које смо спровели на тему "Десет највећих зала Србије", прекомерно конзумирање алкохола нашло се тек на 19. месту од понуђених 20 одговора, са свега два одсто гласова. Поређења ради, грађани Велике Британије сматрају да је алкохолизам други по важности проблем у њиховој земљи, пре свега што са собом повлачи бројне друге невоље.
Истраживачи са немачке универзитетске болнице Хејделберг дошли су до следећих чињеница:
- Алкохол "удара" у главу за свега шест минута, односно за то време долази до промена у нашим можданим ћелијама
- Хемијске супстанце које штите мождане ћелије, као и други састојци ћелија, смањују се како се повећавао унос алкохола.
- Женски и мушки мозак једнако реагују на конзумирање алкохола.
- Штетни ефекти алкохола на мозак су краткотрајни, али је ћелијама потребно доста времена да се обнове
- Акутни ефекти могу да формирају базу за трајна оштећења мозга за која се зна да су последица алкохолизма
 
Весна Марић-Брајковић