Занимљива истраживања

[natalija]

Израстање нових удова

Гуштеру саламандеру наново израсту откинуте ножице, али шта спречава да се реп обнови из пређашњег патрљка? Праћење ћелија показало је како се у новонараслим удовима сачувају другачија задужења.

Научници са Технолошког универзитета у Дрездену (Немачка) сада су корак ближе одгонетки. Проучили су самообнављање ткива врсте саламандера (Амбyстома меxицанум) која једино обитава у Мексику. Животињица веома добро зацели ране зато што се мишићи, кости и кожа најближи озледи врате у изворно стање стварајући грудве одраслих матичних ћелија званих бластомери. И те ћелије се касније деле и разврставају (диференцирају) у врсту ткива из којег треба да порасте нови уд.

Једно од могућих објашњења јесте да су ове неопредељене бластомерске ћелије - које све изгледају исто - вишенаменске (плурипотентне) и отуда способне да образују веома разноврсне ћелије. Али још није јасно како су изворне из одраслог ткива преусмерене (репрограмиране) или на који начин су бластомерске ћелије успеле да створе одговарајуће ткиво.

Свако би желео, свакако, да зна како се одрасле (зреле) ћелије натерају да граде бластомерске матичне.

Истраживачи су, најпре, додали одсечак ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина) једном гуштеру који је потпомогао да се светлуцајући зелени (флуоресцентне) протеини испоље у телу. Затим су пресадили ћелије те животиње другој без таквог додатка, али са одсеченим удовима. Када су јој ножице изнова порасле, пратили су кретање зелених протеина до сваке врсте ћелија. Шта су то запазили?

Упркос томе што су прошле кроз стање (стадијум) бластоцита и поделиле су се, мишићне ћелије се нису преобратиле ни у једну другу врсту ткива. Исто се догодило са Швановим ћелијама које образују својеврсну заштитну овојницу око нервни ћелија. Остале су, међутим, биле нешто више прилагодљиве: кожне су се, на пример, разврстале у хрскавичне. Али ниједне нису постале мишићне.

Након тога су хрскавичне и Шванове ћелије с врха задњих накалемили на патрљке предњих ножица једном гуштеру. Уочили су да су се хрскавичне преселиле на своје старо место у новоизраслим удовима, а Шванове су се нашироко распространиле (размилеле се такорећи на све стране). Претходна истраживања су показала да се бластомери из различитих ткива понашају другачије од једнообразног испољавања ћелија. У најновијем проучавању, међутим, нису могли да их тако потанко надгледају. Један од разлога се, можда, крије у чињеници да су претходници радије користили ћелије из ћелијске културе него да их пресађују с једне на другу огледну животињу. Претпоставља се да је то утицало на испољавање (експресију) ћелија.

Намеће се озбиљан научни задатак да се до танчина изуче молекулске поруке (сигнали) које надзиру бластомерске ћелије уколико се намерава да се "саламандерска смицалица" искористи у лечењу људи. Примена светлуцајућих протеина показивача требало би да доведе до посебних гена који су укључени у самообнављање гмизавчевих делова тела.

Једног дана ће научници, вероватно, то изводити и са удовима сисара приморавајући их да упамте како да сами себе обнове.

Оглед је недавно описан у угледном научном часопису "Нејчер".

Стефан Вукашин

Политика

[Драгана]

Muzika kao droga
desk - 17. septembar 2009. u 05.01

Rusija je gotovo batalila klasične biljne i sintetičke droge i prešla na novu, višu fazu - numeričke narkotike, zapravo specijalnu, binauralnu muziku. Nadležne službe, koje su tek nedavno uočile pojavu, beleže alarmantno povećanje audionarkomana. Reč je o posebnim melodijama sa određenom učestalošću zvuka, koje deluju na mozak kao i uobičajene droge.

Dejstvo, kažu upućeni, identično je delovanju klasičnih narkotika, a ima nebrojeno mnogo prednosti za zavisnike. Pre svega, nabavlja se iz fotelje - putem Interneta, jednostavnim „skidanjem” odgovarajućih melodija i plaćanjem kreditnim karticama. Koštaju mnogo manje od „doza” hašiša, kokaina, ekstazija i drugih, a njihovo korišćenje i distribucija (još) ne podleže krivičnom gonjenju!

Pod nazivom „numerički narkotici” na internet sajtovima se kriju melodije koje na osnovu takozvanih binauralnih talasa, koji deluju bez obzira na frekvenciju, pod uslovom da je razlika između 56 i 58 herca, stimulišu ljudski mozak kada se na glavu stave stereo slušalice. Princip je da levo i desno uho dobijaju zvuke različite učestalosti, koje na mozak deluju kao sve do sada poznate droge. Zato su i dobili naziv - binauralni.

Njihovo dejstvo otkrio je 1839. Nemac Henrih Vilhelm Dove. Do nedavno, njihov „ritam” korišćen je u laboratorijama samo za meditaciju, poboljšavanje pamćenja, opuštanje i, ponekad, za opskurne obrede sekti. Pojedini „stručnjaci” tvrdili su da pomoću njih mogu da poboljšaju produktivnost, zdravstveno stanje i učine snove lepšima. Sve dok ih nisu otkrili novi narkodileri.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije brzo je reagovalo i uvrstilo audionarkotike u spisak droga, ali i najnoviji vid internet prevara. Ruski naučni instituti su brzo reagovali i ispitali razliku između dejstvo zvuka na mozak i klasičnih narkotika. Dmitrij Mirošnikov, naučni saradnik Instituta eksperimentalne medicine Ruske akademije nauka, kaže:

- Podjednako su opasni i u istoj meri, kao i klasične droge, remete normalan rad mozga. Ljudski mozak, čiju smo aktivnost merili klasičnim encefalogramom, prosto poludi pod dejstvom te muzike.

Ima i suprotnih mišljenja. Rukovodilac odeljenja za fiziologiju čuvenog moskovskog instituta „I. P. Pavlov” Viktor Klimenko je izjavio ruskim medijima da „posle pažljivih ispitivanja nije utvrđeno da audiodroge bitnije utiču na rad mozga”...

Internet sajtovi, posebno namenjeni u ovom trenutku Rusiji, preplavljeni su ponudama za prodaju „bezopasnih audionarkotika”. „Muzička doza” može da se pazari, u zavisnosti od željenog dejstva, od šest do 100 rubalja (0,70 do dva evra). Zavisnici biraju efekat muzičke droge: orgazam, višestruki orgazam, dejstvo alkohola, nikotina, adrenalina, „približavanje Bogu”, ali i simulaciju dejstva oko 200 do sada poznatih prirodnih i sintetičkih narkotika.

(Večernje novosti)


 

[natalija]

?

[Драгана]

London 26. 11. 2009

Beta

Sastojci plastike dečake čine ženstvenijim

Hemikalije nazvane ftalati koje se nalaze u plastičnim materijalima utiču na mozak dečaka, čineći ih "ženstvenijim", zaključili su američki naučnici


Naučnici tvrde da su dečaci koji su bili izloženi velikim dozama ovih hemikalija pre rođenja razvili manju sklonost ka igranju autićima i drugim igračkama koje se smatraju više muškim, kao i ka učešću u grubljim igrama.
Najnovija otkrića naučnika sa američkog Univerziteta Ročester povećavaju zabrinutost o bezbednosti ftalata, jedinjenja prisutnih u mnogim predmetima od plastike koji se koriste u domaćinstvu i kozmetici. Rezultati njihovog istraživanja su predstavljeni u časopisu Međunarodni žurnal za andrologiju (the International Journal of Andrology).
Ftalati mogu da poremete hormonsku ravnotežu u organizmu i u Evropskoj uniji su od 1999. godine zabranjeni u dečjim igračkama, ali su i dalje veoma prisutni u plastičnom nameštaju, ambalaži i drugim predmetima za domaćinstvo.
Postoje razne vrste ovih jedinjenja, a neki ftalati imitiraju dejstvo ženskog hormona estrogena.
Isti naučnici, predvođeni Šenom Svon (Shanna Swan) ranije su pokazali da to može da znači da se dečaci rađaju sa genitalnim deformacijama, a sada kažu da neki ftalati utiču i na razvoj mozga poništavajući dejstvo muškog hormona testosterona.
U potrazi za tragovima ftalata naučnici su ženama od sredine trudnoće uzimali uzorke urina, a kada su deca, 74 dečaka i 71 devojčica imali između četiri i sedam godina, pitali su njihove majke kojim igračkama su se deca najrađe igrala i kakve igre su najviše volela.
Dečaci izloženi visokim nivoima ftalata pre rođenja bili su manje skloni igranju autićima, vozićima i pištoljima, kao i učešću u grubljima igrama.
Postoji mnogo različitih ftalata, a najčešće korišćene su regulatorna tela proglasila potpuno bezbednim.
Direktorka nevladine organizacije za zaštitu životne sredine "Hem trast" (CHEM Trust) Elizabet Solter-Grin (Elizabeth Salter-Green) za Bi-bi-si (BBC) kaže da su ovi rezultati zabrinjavajući.
"Sada znamo da su ftalati, kojima smo svi stalno izloženi, sa zdravstvenog aspekta izuzetno zabrinjavajući, ugrožavaju reproduktivno zdravlje muškaraca, a kako izgleda, i njihovo ponašanje", rekla je Elizabet Solter Grin.
Ona je dodala da su dečaci koji su učestvovali u istraživanju još mali, ali da bi manja sklonost ka muževnim igrama u detinjstvu mogla da dovede do feminizacije kasnije u životu.
Tim Edgar iz Evropskog saveta za plastifikatore i intermedijere je drugačijeg mišljenja. "Potrebni su nam stručnjaci koji će detaljno proučiti ovo istraživanje pre nego što donesemo odgavarajuću odluku", rekao je Edgar.
Svoje mišljenje na ovu temu dalo je i Britanski savez za plastiku (British Federation for Plastics).
"Hemijska bezbednost je od najvećeg zanačaja za industriju plastike koja je mnogo investirala u istraživanje supstanci koje koristi.
Povrh toga, nova evropska regulativa (REACH) će obezbediti dalju rigoroznu procenu i ispitivanje hemijskih jedinjenja i njihove primene", saopštilo je to udruženje.