Драгана
Члан
Углед: +9/-0
 Ван мреже
Поруке: 2275
Tамо где Љубав станује
|
 |
« Одговор #1 послато: 09.08.2009. 15:42 » |
|
(Dr Arčibald Rajs)
Među poznatim Srbima koji su obeleželi epohu u kojoj su živeli sasvim zasluženo se našlo i ime jednog Švajcarca. Doktor Arčibald Rajs, hemičar, kriminolog, humanista, čovek koji je poželeo da sa Srbima provede ceo život. Upoznao je srpski mentalitet, gostoljubivost i dobročinstvo. Upoznao je, nažalost, i srpske mane i nije se libio da ih "bez uvijanja" predoči. Verovatno da bi ovaj plemeniti čovek i danas imao šta da zameri, tim pre što se u međuvremenu ostvarila mnoga njegova predviđanja.
– Bio sam sa vama kada ste bili u nevolji. Delio sam sa vama patnje i žrtvovao sjajnu karijeru – govorio je Rajs. – Ali, nije mi žao. Zavoleo sam vas, jer sam imao priliku da upoznam vaše ljude u presudnim trenucima, kada se, valjda, jedino i može upoznati karakter jedne nacije. Nažalost, video sam i sve vaše mane, nedostatke i slabosti, video sam sve ono što može biti pogubno za vaš narod u budućnosti – zapisao je Rajs u svom političkom testamentu.
A, Srbi ko Srbi. Kada su ratne strahote minule, zaboraviše mnogo toga. Zanemariše i zalaganje nesrećnog Švajcarca, zaboraviše njegovu žrtvu i na kraju ga i ubiše "teškim rečima". Ipak, ni to im nije zamerio. Poželeo je da njegovo srce počiva na Kajmakčalanu, "najopasnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koji su stradali za slobodu svoje otadžbine". Iako neobična, ova poslednja želja mu je obezbedila put u nezaborav. Ovim gestom doktor Arčibald Rajs je pokazao kolika je bila njegova ljubav prema Srbiji, srpskoj zemlji i srpskom narodu, pokazao je koliko je bio velikodušan, moralan i čovek odan istini i pravdi.
Rajs je voleo da kaže da mu je Srbija treća domovina. Rođen je u južnoj nemačkoj pokrajini Baden, 8. jula 1875. godine. Posle završene osnovne i srednje škole u Nemačkoj, nastavio je studije u susednoj Švajcarskoj. Tamo je doktorirao hemiju, a nešto kasnije počinje da radi i kao profesor kriminalistike. Igrom slučaja u Srbiji se zatekao 1914. godine, da bi u ime Švajcarske vlade, kao neutralni postmatrač, istražio počinjene zločine austro-ugarskih trupa u Mačvi i Podrinju. Upoznajući srpski narod poželeo je da s njim i ostane. Ubrzo se proglasio "švajcarskim dobrovoljcem srpske vojske, drug veličanstvenih ratnika Šumadije, Dunava, Morave, Timoka i Vardara".
Zajedno sa srpskim narodom i vojskom je prepešačio Albaniju, deleći njihovu patnju i nevolju. Pomagao je srpske izbeglice, zbrinjavao našu siročad u Švajcarskoj. Srbi su mu uručili medalju za hrabrost, ali je voleo da kaže da mu je da mu je najdraža nagrada zahvalnost srpskog naroda.
– Vaš narod je gostoljubiv – pričao je Rajs. – To se oseća na svakom koraku. Gde god da dođete čekaće vas širokogrud doček. Prvi komad božićnog kolača čuvate za namernika, milosrdni ste i osetljivi na tuđu muku. Gledao sam kako vaši ratnici daju poslednje parče hleba zarobljenim vojnicima, upravo onim koju su im palili kuće, masakrirali žene i decu, ubijali roditelje... Bez trunke želje za osvetom, u njima nisu gledali neprijatelje već samo zarobljene nesrećnike, a to se, zaista, retko gde može sresti – zapisao je Rajs u svom testamentu.
Upravo zahvaljujući njemu, istina o Srbima, njihovoj hrabrosti, milosrđu i veličini, obišla je svet. Rajs nije krio divljenje prema srpskom vojniku. Njegov opis srpske ljubavi prema čoveku, otadžbini, hrabrosti srpskog ratnika i njegovoj humanosti, imali su veliki odjek u čitavoj Evropi. I to baš u trenucima kada se istina o Srbima, baš kao i sada, teško probijala u svet.
Da li nam je oprostio?
U svom testamentu Rajs se osvrnuo i na naše, najblaže rečeno, slabosti i loše navike. Kada je rat prošao i kada su u prvi plan izašli političari i profiteri raznih vrsta, Arčibald je zapisao:
– Političari su vam iskvarili zemlju. Oni su kod vas svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Funkcioneri su bez morala, bez časti, lični interes je u prvom planu. Junaci su zaboravljeni, omladina zapostavljena, radnih navika skoro i da nemate. Govorim vam ovo kao prijatelj naroda i plašim se, da ako nešto ne promenite, sve ovo može skupo da vas košta.
I bio je u pravu. Koštalo nas je i tek će nas, po svemu sudeći, koštati. Posle okončanja Prvog svetskog rata naši političari su želeli da se Rajs povuče iz javnog života. Razumljivo i zašto. Mnogo je video, mnogo znao, i o svemu javno pričao. Bio je angažovan u Ministarstvu inostranih poslova, u odseku za dokumentaciju ratnih zločina. Jedno vreme radio je i kao veštak za falsifikovane novčanice u Narodnoj banci u Beogradu. Intrige koje su oko njega pleli tadašnji političari učinili su da se Rajs povuče u lično izgnanstvo.
Potisnuli su ga političari, ali ga narod, srećom, nije zaboravio. Često je isticao da mu je zahvalnost naroda jedina nagrada koja ga je zadržala u Srbiji i kad ga zvaničnici nisu hteli. A nisu ga hteli, jer ih je sagledao u pravom svetlu još za vreme rata.
– Milioner, koji je za vreme rata mešao pesak i brašno i isporučivao ga vojnicima koji su se borili za slobodu, danas je još bogatiji i svemoćniji. I vi mu laskate. A prema meni, koji je sve žrtvovao, vaše vođe se odnose kao prema nametljivcu – piše plemeniti Rajs.
Piše i moli da ne dozvolimo da zamre duh omladine, da se mladi ne ugledaju na skorojeviće, zelenaše, ratne bogataše, sumnjive političare... Kada mladi više šta se radi u državnom vrhu, kako se zaboravljaju invalidi rata, kako se zanemaruje sirotinja i ratna siročad, razumljivo je da ni sami neće žrtvovati za svoju otadžbinu.
Sve je ovo Rajs napisao krajem treće decenije prošloga veka. A kao da je pisao juče. Nažalost, Rajsa smo brzo zaboravili, njegova upozorenja nismo poslušali. I na kraju smo ga rečima ubili. Umro je iznenada, u 54-oj godini života, posle verbalnog sukoba sa bivšim ministrom Kapetanovićem, koji je rat proveo u inostranstvu i postao ratni profiter. Rajs je pao ubijen rečima, rečima jednog Srbina... Da li je ovaj plemeniti Švajcarac to zaslužio i da li nam je oprostio? Imajući u vidu sve ovo šta nam se danas, posle punih 80 godina dešava, znamo samo da je bio u pravu.
(Autor: Dragana Milošević)
|
