Упокојио се патријарх српски Павле

[Драгана]

Preminuo Patrijarh srpski Pavle

Patrijarh srpski Pavle preminuo je danas (15.11.2009) u Beogradu (10:45)

Patrijarh Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u
Slavoniji. U tom mestu je završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu Bogosloviju u
Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu. Dve godine je studirao medicinu u Beogradu.

Pre odlaska u gimnaziju proveo je jedno vreme na pripremama za školu u manastiru Orahovica.

Drugi svetski rat zatekao ga je u rodnoj Slavoniji, odakle je prebegao u Beograd, gde je, da bi se mogao izdržavati, radio fizičke poslove na građevinama i na dokovima.

U proleće 1942. njegov školski drug jeromonah Jelisej odveo ga je u manastir Svete trojice u Ovčaru, a od 1944. radio kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u domu za decu izbeglu iz Bosne. Te godine je oboleo od tuberkuloze.

Do 1946. je bio u manastiru Vujan, gde se izlečio od tuberkuloze. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri i dobio ime Pavle koje mu je dao iguman Julijan Knežević. Te godine je rukopoložen u čin jerođakona.

Od 1949. do 1955. bio je sabrat manastira Rača u Podrinju. Školske 195O/5l. radio je kao pomoćni nastavnik bogoslovije "Sv. Kirila i Metodija" u Prizrenu. Jeromonah postaje 1954, ubrzo protosinđel, a 1957. arhimandrit.

Od 1955. dve godine je bio na poslediplomskim studijama u Atini.

Za episkopa raško-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. godine. Hirotonisan je u beogradskoj Sabornoj crkvi 22. septembra 1957. od patrijarha Vikentija i episkopa pakračkog Emilijana, zvorničko-tuzlanskog Longina i žičkog Germana. U oktobru te godine
ustoličen je u Prizrenu od episkopa Germana i zahumsko-hercegovačkog Vladislava. Na Kosovu je proveo 33 godine.

Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem.

Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski način" tako što je arhimandrit
tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.

Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu od strane 12 episkopa, 12 sveštenika i 13 đakona. Patrijarh Pavle je tada istakao da mu je jedini program rada Jevanđelje.

Posetio je brojne pravoslavne crkve: carigradsku, aleksandrijsku, jerusalimsku, rusku, bugarsku, rumunsku, grčku, gruzijsku, kao i
srpske eparhije i parohije u Americi, Kanadi, Australiji, Mađarskoj i Rumuniji.

Objavio je dve knjige: "Pitanja i odgovori čtecu pred proizvodstvo" (1988) i "Devič, manastir svetog Joanikija Devičkog" (1989).
Zaslugom Patrijarha Pavla objavljeno je i dopunjeno izdanje "Srbljaka" (1986). Bio je predsednik Liturgijske komisije koja je izdala
Služebnik.

Počasni je doktor Bogoslovskog fakulteta i Akademije Sv. Vladimira u Njujorku.

Vlada Srbije je 13. januara 2005. imenovala Patrijarha Pavla za počasnog predsednika Fonda za Kosovo i Metohiju.

Tokom posete Rusiji u januaru 2002. godine partrijarhu Pavlu su uručene dve značajne nagrade: Međunarodnog fonda za unapređenje
jedinstva pravoslavnog naroda i Fonda svetog apostola Andreja prvozvanog.

Predsednik SCG Svetozar Marović odlikovao je u septembru 2004. patrijarha Pavla, (na njegov devedesti rođendan), Ordenom Nemanje prvog stepena.

Povodom Dana državnosti Srbije, 15. februara 2007. princ Aleksandar Karađorđević dodelio je Partijarhu Pavlu Orden Karađorđeve zvezde prvog stepena.

Patrijarhu Pavlu je 2009. dodeljen ruski orden Dostojanstvo zbog "značaja koji je imao u danima iskušenja kroz koje su srpski narod i
Crkva prošli".

Od 13. novembra 2007. patrijarh Pavle bio je na lečenju u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, a 8. oktobra 2008. podneo je
molbu Svetom arhijerejskom Saboru SPC da mu "zbog zdravstvenih razloga i nemoći" dozvoli da se povuče iz aktivne službe.

Molba patrijarha Pavla na Saboru SPC 11. novembra 2008. nije usvojena.

Govorio je grčki, ruski i nemački jezik.




Почивај у миру наш вољени Павле!   Нека ти анђели праве друштво јер си и ти сам анђео!

[Алена]

Царство Небесное Святейшему Патриарху.

[Драгана]

Хвала Алена. Иста туга је прекрила и наше срце када је покојни патријарх Руски Алексиј преминуо 

ово су дани велике туге и радости за Православну Цркву! Туге, јер је земља изгубила најбоље предстванике Бога на земљи, а радост јер је су најбољи предстваници опет у Његовом загрљају и друштву!

[Драгана]

Počast preminulom patrijarhu
16. novembar 2009.
Beograd -- U Srbiji je Dan žalosti povodom smrti patrijarha Pavla.
Sahrana u četvrtak u 13 sati, na groblju manastira Rakovica.


Episkop bački Irinej rekao je posle sednice Odbora za sahranu da će prethodno tog dana biti održana zaupokojena liturgija u Spomen-hramu Svetog Save, koja će početi u 7.30 sati. U nastavku liturgije, kako je rekao episkop Irinej, oko 11 sati biće služeno opelo. Građani su tokom noći i jutra odavali počast preminulom poglavaru SPC, čije je telo izloženo u Sabornoj crkvi.

Na sednici Sinoda Srpske pravoslavne crkve odlučeno je da će patrijarh Pavle biti sahranjen u četvrtak u manastiru Rakovica, jer je to bila njegova želja koju je više puta usmeno izrazio, ali i pisano u testamentu sa kojim je Sinod upoznat na sastanku.

Добродошао Свети човече у мој крај! Сигурно ћу доћи на сахрану "живог свеца" који је до јуче ходио овом тужном земљом!

[Драгана]

BEOGRAD 16. 11. 2009
TANJUG

U manastiru Rakovica u toku pripreme za sahranu patrijarha

U manastiru Rakovica, 11 kilometara udaljenom od centra Beograda, koji je određen za mesto sahrane patrijarha Pavla u toku su pripeme u kojima pored sestrinstva učestvuju i građani bliski svetinji i blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Pavle će po sopstvenoj želji biti sahranjen na manastirskom groblju u porti hrama, a njegova većna kuća je unapred pripremljena u čemu je učestvovalo i sestrinstvo manastira i igumanija Evgenija.
Zemni ostaci patrijarha Pavla biće preneti u manastir u četvrtak, 19. novembra, i biće položeni na mestu u porti pored groba blaženopočivšeg patrijarha srpskog Dimitrija koji je tu sahranjen 1930. godine.
Telo poglavara SPC koji je preminuo juče na Vojnomedicinskoj akademiji biće izloženo najpre u manastirskoj crkvi Svetih arhangela Mihaila i Gavrila koja, prema narodnom predanju, potiče iz vremena vladavine srpskih kraljeva Dragutina i Milutina (13. vek). Manastir Rakovica i crkva Svetih arhangela imaju bogatu istoriju i bogat verski život sve do razaranja tokom turskog pohoda na Beč (1592) i narodnih nemira iz 1594. godine i kasnije kroz istoriju posebno u vreme velikog Austrijsko-turskog rata (1788-1790), kada je opljačkan i surovo kažnjen zbog aktivnosti monaha na strani Austrije.
Obnova Rakovice počela je uz veliku podršku kneza Miloša Obrenovića, koji je posebno cenio ulogu manastira u narodnom životu. Za položaj manastira je bilo od izuzetne važnosti i vezivanje ostalih članova porodice Obrenović za njega.
Osim Miloša i kneginje LJubice (po kojoj se jedan manastirski deo zove "Ljubičin konak"), o manastiru su se kasnije usrdno starali knez Mihailo i Tomanija Obrenović, supruga Jefrema Obrenovića koja je zajedno sa mužem i decom i sahranjena u priprati crkve.
Osim članova porodice Obrenović, u manastiru je sahranjen i junak Prvog srpskog ustanka Vasa Čarapić.
Otvaranjem prve monaške škole u Srbiji pri manastiru Rakovici, počelo je novo poglavlje u životu manastira.
Škola je funkcionisala do 1932. godine, kada je premeštena u manastir Dečane čime nije prekinuta njena prosvetiteljska uloga ni u narednim godinama.
U periodu od 1949. do 1958. godine u Rakovici je bila smeštena Beogradska bogoslovija.
Manastir Rakovica je odlukom patrijarha Germana 1959. godine pretvoren u ženski manastir.

[sablja]

Други дан жалости у Србији

Током целе ноћи верници и поштоваоци патријарха Павла и по више сати чекали су да се поклоне његовим сенима у Саборној цркви у Београду. Очекује се да ће данас бити прецизирани сви детаљи сахране.

Велики број грађана у Саборној цркви, одаје и данас пошту патријарху Павлу.

Епископ захумско-херецеговачки Григорије изјавио је за РТС да ће поворка са телом патријарха Павла кренути из Саборне цркве Поп Лукином улицом, потом изаћи на Бранков мост ка Теразијама.

На платоу испред Храма светог Саве одржаће се опело у 11 часова. Очекује се да ће поворка потом ићи преко Аутокоманде, поред ВМА, до манастира Раковице, где ће патријарх бити сахрањен у 13 сати.

Епископ Григорије је апеловао на грађане у Раковици да погребну поворку сачекају код манастира и да не долазе на опело како се не би стварале гужве.

Епископ је из истог разлога позвао грађане који буду присуствовали опелу да потом не иду до манастира Раковица.

Поштоваоци патријарха Павла и током протекле ноћи у Саборној цркви у Београду чекали су да се поклоне његовим сенима.

Очекује се да ће данас Одбор за сахрану прецизирати све детаље сахране.

Према најавама, сахрани ће присуствовати бројни државници и црквени великодостојноци.

Епископ бачки Иринеј најавио је, гостујући на РТС-у, као готово извесно, да ће сахрани патријарха Павла присуствовати и васељенски патријарх Вартоломеј.

Четвртак ће бити Дан жалости у Републици Српској, али и нерадни дан, како би сви који желе, дошли на сахрану патријарха Павла.

Очекује се и долазак великог броја људи из Републике Српске и из Црне Горе. Беслатан превоз обезбеђен је у возу који из Бара креће у среду у 22 сата.

Патријарх Павле оставио је тестамент који је отворен у недељу увече.

Његова светост је своју заоставштину наменио Српској православној цркви и најближој породици, деци свог брата Душана.

У тестаменту је патријарх написао и да жели да буде сахрањен у манастиру Раковица, а жеља му је била и да опело буде у храму Светог Саве.

Саучешће Патријарха Кирила

Патријарх московски и целе Русије Кирил упутио је митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, Српској православној цркви (СПЦ) и верницима саучешће поводом смрти патријарха Павла, објављено је на сајту Руске православне цркве (РПЦ).

У саучешћу, патријарх Кирил наводи да је патријарх Павле својим именом и ликом постао за милионе верника симбол јединства СПЦ и њене чврстине пред искушењима.

"Строг према себи, аскет", до краја живота носио је бреме народа,кротко и с љубављу уједињавао је раздвојена људска срца, имао је дубоко и свенародно поштовање, оценио је руски патријарх.

По његовим речима, велики ауторитет имао је и у Руској православној цркви, чији се верници моле заједно са српском браћом и сестрама за покој његове душе.

"Делећи бол СПЦ због тешког и незаменљивог губитка, придружујемо се вашим молитвама о покојнику", навео је патријарх РПЦ, додајући да изражава саучешће и члановима Светог синода, верницима СПЦ, целом ском народу.


РТС

[Драгана]

http://www.youtube.com/watch?v=I_v_k_oudR4

Делић из мог краја!!!