Српска земља - дискусије
10.09.2010. 18:43 *
Добродошли, Гост. Молим вас пријавите се или се региструјте.

Пријавите се корисничким именом, лозинком и дужином сесије
 
   Почетна   Помоћ Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 ... 5 6 [7]
  Пошаљи ову тему  |  Штампај  
Аутор Тема: НАТО агресија на Србију - да се злочини не забораве! (24. март 1999. године)  (Прочитано 1370 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Драгана
Члан


Углед: +9/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2275


Tамо где Љубав станује


« Одговор #60 послато: 02.07.2009. 15:17 »

BEOGRAD, 02.07.2009.

TANJUG
SRS protiv zakona o angažovanju vojske van granica

Potpredsednik Srpske radikalne stranke Dragan Todorović najavio je danas da će radikali biti protiv usvajanja predloga zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, koji je stigao u skupštinsku proceduru



On je na konferenciji za novinare rekao da će, ukoliko bude usvojen taj štetan zakon, SRS tražiti od Ustavnog suda da se izjasni da li su pojedini njegovi članovi u skladu sa Ustavom.
Todorović je ocenio da je problem "puzajuća metoda" ulaska Srbije u NATO, ili preuzimanja obaveza izvršavanja uloge, koju će pripadnici srpske vojske dobiti u svim operacijama koje vodi NATO, odnosno SAD.

Ističući da taj zakon omogućava vladi, da bez odluke Skupštine, šalje pripadnike Vojske van granica Srbije, on je naveo da je u njemu sve podređeno takozvanim mirovnim operacijama koje se vode u svetu, a koje su pre svega izazvale SAD.
On smatra da će narod na referendumu morati da se izjasni o ulasku u NATO, jer primer sa misijom Euleks pokazuje da je Srbija praktično derogirala Rezoluciju 1244, iako je za Kosmet po toj rezoluciji nadležna Skupština UN, odnosno Savet bezbednosti.
Iako Rezolucija daje prava Srbiji, ona se njih dobrovoljno odrekla i omogućila uspostavljanje Euleksa mimo Rezolucije i rešavanje tog pitanja sa EU mimo UN , rekao je Todorović.
On smatra da EU Srbiji preko svoje misije nanosi najtežu štetu i da Euleks služi samo sprovođenju Ahtisarijevog plana, koji nije prošao u Savetu bezbednosti, ali je zato prošao Euleks, koji će u skladu sa tim planom da formira sve institucije kvazi države na Kosmetu.
Сачувана

Пази шта желиш, може ти се оставарити.
Пази шта желиш, можеш зажалити!
Драгана
Члан


Углед: +9/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 2275


Tамо где Љубав станује


« Одговор #61 послато: 08.07.2009. 15:23 »

Beograd, 08.07.2009.

FoNet
Polovina vladajuće koalicije za NATO

Pitanje je dana kada će se na dnevnom redu Skupštine Srbije naći inicijativa za ukidanje Rezolucije o vojnoj neutralnosti, smatra većina predstavnika vladajuće koalicije dok se DS drži neutralne pozicije o ovom pitanju, poručujući da nedoumice za i protiv NATO nisu trenutni prioritet za Srbiju, SPS je eksplicitno protiv ulaska u Alijansu, ali svi ostali su uvereni da je vojna neutralnost neodrživa u siromašnoj zemlji kakva je Srbija


Ulazak u NATO nosi niz ekonomskih i bezbednosnih koristi, jeftiniji je od proklamovane neutralnosti i, ono što je najbitnije, predstavlja prečicu do Evropske unije.  Превртање очима Bljak 2 Bljak 1
Za G17 plus nema dileme - NATO je potreban Srbiji, kaže za Danas funkcioner te stranke Vlajko Senić. On ističe da je Rezolucija o vojnoj neutralnosti, usvojena decembra 2007, više bila izraz tadašnjih političkih odnosa u Srbiji nego odlika političke i vojne strategija zemlje.

Balint Pastor, funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara (SVM)i šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije, podseća za Danas da je parlament proglasio neutralnost „praktično jednom rečenicom i da je tako ozbiljno pitanje provučeno kroz Rezoluciju o Kosovu i Metohiji".
Ozbiljne zemlje pitanje neutralnosti regulišu Ustavom ili deklaracijom koja se donosi ogromnom većinom i koja je načinjena baš za te svrhe, a ne onako usput,kaže Pastor i dodaje da je SVM za ulazak u NATO pre svega zato što ne postoji nijedna zemlja u okruženju koja je ušla u EU, a da pre toga nije pristupila Severnoatlantskoj alijansi.  Strelac

Aleksandra Jerkov, poslanik i funkcioner Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), takođe smatra da je vojna neutralnost uvedena na mala vrata, na insistiranje tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i u očekivanju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
Jerkov navodi da Srbija na putu ka EU mora da ispuni i neke bezbednosne uslove i da to sigurno ne može da učini bez podrške NATO. Pesnica u glavu

Za poništenje Rezolucije o vojnoj neutralnosti i priključenje NATO nedavno se izjasnio i Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove (SPO), koji je istakao da „nema članstva u EU bez članstva u NATO" i da bi Srbija na taj način bolje kontrolisala stanje na Kosovu.

Meho Omerović iz Sandžačke demokratske partije (SDP) Rasima Ljajića ističe za Danas da unutar vladajuće koalicije nema jedinstva o nekim od ključnih pitanja, ali da se sve stranke slažu u tome da je jedini ispravan put Srbije ulazak u EU, „a jasno je da bez ulaska u NATO nema ni članstva u EU".

Đorđe Milićević, portparol Socijalističke partije Srbije (SPS), upozorava da stavove socijalista o NATO deli većina građana Srbije.
Ovde nisu važni samo emocionalni razlozi, već i politički, bezbednosni i ekonomski. Potrebna je ozbiljna javna rasprava kako bi se utvrdili pozitivni i negativni efekti eventualnog učlanjenja. Na kraju, građani će na referendumu dati poslednju reč koju će i SPS da poštuje.
On je uveren da Srbija može postati članica EU i bez članstva u Alijansi.





све у свему, ИМАМО НА ВЛАСТИ НАТОвске ПЛАЋЕНИКЕ!!! сада је све јасније зашто нам се авиони руше!
Сачувана

Пази шта желиш, може ти се оставарити.
Пази шта желиш, можеш зажалити!
sablja
srpskazemlja.com
Администратор


Углед: +35/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5578


Србија је вечна док су јој деца верна!


WWW
« Одговор #62 послато: 25.03.2010. 11:08 »

Једанаест година од НАТО бомбардовања

Парастос невиним жртвама НАТО агресије, који је јуче у цркви Светог Марка у Београду служио патријарх српски Иринеј, почео је тачно у подне, када су се у Београду огласиле сирене у знак сећања на почетак ваздушног напада земаља Алијансе. „Ово је дан тужног и молитвеног сећања на оне који су пострадали на тлу наше отаџбине и оне који су пали бранећи своје домове и светиње”, рекао је патријарх Иринеј после парастоса.

Са централног трга „Шумадија”, у северном делу Косовске Митровице, око 10.000 Срба из четири општине са територије северног Косова, акламацијом је поручило да Срби са овог простора неће прихватити план Питера Фејта о интеграцији севера Косова у такозване институције Приштине. По завршетку митинга – који је протекао мирно и које су надгледале јаке снаге КПС-а, а за све времена трајања протеста град је надлетао хеликоптер Кфора – учесници скупа су кренули пут Звечана, у марш „Марш мира” како би симболично казали свету да је српски народ за мир и слободу.
Градоначелник Београда Драган Ђилас, у пратњи директора РТС-а Александра Тијанића, одао је почаст радницима ове медијске куће, који су настрадали у ноћи између 22. и 23. априла 1999. Брдо Стражевица у Раковици посетили су Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, и Александар Антић, председник Скупштине Београда. Радмила Хрустановић, помоћник градоначелника, обишла је гроб погинуле трогодишње Милице Ракић у Батајници.

У Ваљеву на споменик пилоту Миленку Павловићу и спомен-обележју жртвама ратова од 1990. до 1999. године венце су положили чланови породице херојски погинулог пилота, министар одбране Драган Шутановац, начелник Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Милоје Милетић и други. У Нишу цвеће је положено на спомен-обележје код зграде Универзитета, где је посебно речено да је Ниш град који је највише страдао у пролеће 1999.године. У Прокупљу око споменика жртвама рата окупили су се рођаци, пријатељи и ратни другови.

Градоначелник Новог Сада Игор Павличић јуче је присуствовао комеморативној свечаности у касарни „Југовићево”, где је заједно с представницима Војске Србије и организација резервних војних старешина положио венац на спомен обележје. И у Чачку су положени венци и цвеће на Споменик жртвама рата 1991–1999. године.

„Да рата не буде”, порука је Крушевљана поводом 24. марта, дана када је почело НАТО бомбардовање, коју су у пригодном програму извела деца предшколске установе „Ната Вељковић” у Пионирском парку и на мосту на реци Расини.

Р. Д.

Бета
[објављено: 24/03/2010]
Сачувана

www.srpskazemlja.com
Е-пошта: sablja[at]gmail.com
sablja
srpskazemlja.com
Администратор


Углед: +35/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5578


Србија је вечна док су јој деца верна!


WWW
« Одговор #63 послато: 25.03.2010. 11:17 »

ПРОТЕСТНА ШЕТЊА ПОВОДОМ ГОДИШЊИЦЕ НАТО БОМБАРДОВАЊА

Невладина организација Србски народни покрет /СНП/ "Избор је наш" данас је на 11- ту годишњицу НАТО бомбардовања Србије организовала у Бањалуци протестну шетњу са поруком "Ми нећемо у НАТО , ми нећемо у рат".

"Желимо да се присјетимо свих жртава НАТO бомбардовања и да јасно кажемо - нећемо у НАТО, нећемо у рат“, рекао је новинарима предсједник ове организације Дане Чанковић.

Он је додао да војници из РС не треба да гину за туђе интересе било гдје у свијету.

"Мир се гради добром вољом међу људима. Не треба да се плашимо да кажемо НЕ уласку у НАТО, јер кад год смо`гурнули главу у пијесак , а срце нам сишло у пете`, направили смо грешку", поручио је Чанковић.

Љубиша Ристић из београдског Института за истраживање српских страдања у 20.вијеку рекао је новинарима да постоји много разлога због којих не треба улазити у НАТО савез, а извојио је злочине НАТО-а које је српски народ истрпио.

"НАТО се никада није покајао за злочине над српским народом који је почињен са обје стране Дрине, нити намјеравају да се покају, они мисле да су учинили добро дјело зато што су побили много дјеце, порушили много болница, школа и кућа“, рекао је Ристић.

Према његовим ријечима, улазак у НАТО довео би у питање опстанак Срба.

Ристић је подсјетио да је у НАТО бомбардовању Србије убијено око 3.500 људи, 12.000 је рањено, а нема података о броју оних који су умрли од посљедица бомбардфоцвања осиромашеним уранијумом.

Неколико стотина учесника протеста прошетало је од Студентског дома „Никола Тесла“ до Трга Крајине у Бањалуци.

Учесници протеста су извикивали пароле „Српска, Србија, заједничка држава“, „Косово је срце Србије“ и носили транспаренте са порукама „Правда се не купује“, „Правда за све“, „НАТО је непријатељ“, „Ми не желимо и Ирак и Авганистан „, Србине памти“, „Доста је рата“, „Истина се не може сакрити“.

Након протестне шетње на Тргу Крајине настављено је прикупљање потписа грађана РС против уласка у НАТО.

Учесници протеста су у Храму Христа Спаситеља прислужили свијеће за све жртве НАТО бомбардовања.

РТРС
Сачувана

www.srpskazemlja.com
Е-пошта: sablja[at]gmail.com
sablja
srpskazemlja.com
Администратор


Углед: +35/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5578


Србија је вечна док су јој деца верна!


WWW
« Одговор #64 послато: 25.03.2010. 11:20 »

Говор предсједника СНП „Избор је наш“, господина Данета Чанковића, на данашњем скупу на тргу Крајина:

„Ово смо данас урадили да се сјетимо жртава НАТО бомбардовања и кажемо да нисмо за улазак у НАТО. Поред шест малих разлога, које сте управо чули, има још доста тога што упућује, а ви то добро знате, да наш циљ не смије бити улазак у НАТО. Ово је и антиратни протест. Ми не желимо да наши војници било гдје у свијету намећу мир и гину за туђе интересе.  Ми желимо свјетски мир који ће се градити добром вољом међу људима. Ту смо и да осјетимо значење двије ријечи: радујмо се и не бојмо се! Не бојмо се НАТО-у рећи НЕ, јер кад смо год гурали главу у пијесак, а срце нам било у петама, гријешили смо; и радујмо се што смо Срби и волимо свој народ, а не мрзимо друге.“

Покрет  је послије позвао грађане да дају свој потпис за референдум о уласку у НАТО, и том приликом дијелио часописе „Двери Српске“, летке о 10 разлога против уласка у НАТО и хемијске оловке, а потом позвао окупљене грађане да оду у храм Христа Спаситеља, гдје је служен помен за жртве НАТО бомбардовања.

Поред предсједника Покрета, говорио је и  савјетник „Института за истраживање српских страдања у двадесетом вијеку“ из Београда, господин Љубиша Ристић, који је, између осталога, рекао:

„Нити Србија, нити Република Српска не може да уђе у НАТО пакт из најмање  два разлога. Један је разлог прошлости, други је разлог будућности. Разлог прошлости јесте сећање на злочине ове ратне организације према српском народу, на чињеницу да нико за те злочине није одговарао и чињеницу да се нико није извинио српском народу за те злочине. Други разлог, разлог будућности, јесте претпоставка да ћемо ми, као народ, бити свирепо употребљени у извршавању будућих злочина НАТО организације, посебно у, не дај Боже, случају великог сукоба са Русијом. Ми бисмо тада били у позицији конвертита од којих би се стално тражило доказивање, и то доказивање у крви, својој и туђој, и тек би тада за Србе важила она позната српска изрека „Потурица гори од Турчина“.
Сачувана

www.srpskazemlja.com
Е-пошта: sablja[at]gmail.com
sablja
srpskazemlja.com
Администратор


Углед: +35/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 5578


Србија је вечна док су јој деца верна!


WWW
« Одговор #65 послато: 25.03.2010. 11:23 »

Последице бомбардовања

Пораст малигних обољења, аномалија на потомству и пораст спонтаних побачаја дуплиран је у односу на време пре НАТО агресије 1999. године. Међутим, не постоји озбиљна студија која би доказала њихову директну везу са бомбардовањем.

За 78 дана НАТО агресије, више од 1.000 борбених авиона лансирало је око 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. НАТО је признао да је бачена 31.000 пројектила са осиромашеним уранијумом на 112 локација, највише на Косову и Метохији.

Иако је на местима где је употребљена муниција са осиромашеним уранијумом и где су бомбардована хемијска постројења забележен значајан пораст малигних, кардиоваскуларних и других обољења, још не постоји озбиљна студија која би доказала њихову директну везу са бомбардовањем.

Већ прве студије, рађене годину дана после бомбардовања, доказале су присуство уранијума у организму људи који су живели у близини подручја на којима је дејствовано пројектилима са осиромашеним уранијумом и код оних који су били ангажовани на чишћењу тих локација.

Резултати испитивања били су истоветни са налазима рађеним код америчких војника, који су били ангажовани у Ираку 1999. године.

"Директне последице евидентиране су већ 11 година после агресије НАТО на СРЈ. Треба поменути оне најтеже - пораст малигних обољења, пораст аномалија на потомству, пораст спонтаних побачаја", рекао је доктор Радомир Ковачевић са Институтa за медицину рада и радиолошку заштиту Србије.

Ковачевић каже да када се погледају проценти онда су све те стопе готово дуплиране у односу на време пре 1999. године.

Најновијим испитивањима Завод за јавно здравље у Врању установио је да је број оболелих од малигних болести у Пчињском округу два и по пута већи него раније, али да је иста слика и у Браничевском и Колубарском округу и у централној Србији.

Опасност од заосталог радијационог ризика

Доктор Ержика Антић из Завода за јавно здравље у Врању не може са сигурношћу да тврди да је пораст обољевања од малигних болести директно повезан са радиоактивном муницијом односно са бомбардовањем.

"Да би утврдили да је то баш због тога, морамо да кренемо са мониторингом здравственог стања становништва", објашњава Антић.

Четири локације на југоистоку Србије гађане муницијом са осиромашеним уранијумом деконтаминиране су 2007. године.

"Немамо потврду да је осиромашени уранијум ушао у животни циклус. То показују резултати мониторинга, али они нису довољни. Резултате морамо да пратимо у дужем временском периоду. Реално постоји опасност од заосталог радијационог ризика", навео је Славиша Симић из Министарства животне средине и просторног планирања.

Према извештају Програма УН-а за животну средину, велике последице оставило је дејство НАТО снага на индустријска постројења јер су хемикалије чије се дејство може поредити са бојним отровима неконтролисано отишле у животну средину.

РТС
Сачувана

www.srpskazemlja.com
Е-пошта: sablja[at]gmail.com
Валера
Члан


Углед: +4/-0
Ван мреже Ван мреже

Поруке: 907


Москва, Россия

roman9005@mail.ru
E-mail
« Одговор #66 послато: 25.03.2010. 21:28 »

МОСКВА НЕ ЗАБУДЕТ ПРЕСТУПЛЕНИЯ НАТО ПРОТИВ СЕРБОВ И СЕРБИИ!!!!!!!!!!!!!
ВАШИНГТОН БУДЕТ УНИЧТОЖЕН!!!!!!!!
______________________________

Цитат
Ковровая смерть от Призрена до Суботицы

11 лет назад Югославия, распятая натовцами, стала считать свои жертвы


24 марта исполнилось 11 лет с начала агрессии НАТО против Союзной Республики Югославия. 78 дней продолжались массированные бомбардировки всей югославской территории – от южного косовского города Призрен до северной, находящейся на границе с Венгрией, Суботицы. Более десятилетия продолжается натовская оккупация автономного сербского края Косово и Метохия. И что не менее страшно, почти 10 лет, после государственного переворота октября 2000 года в Белграде – своего рода оккупация духовная всей Сербии. Оккупация, когда власти собственной страны не хотят и не могут защищать ее национальные интересы, торгуют национальными героями, шаг за шагом отступают от своих же ранее провозглашенных позиций.

За эти годы многое было сказано о трагических событиях недавней сербской, югославской истории. Иные за неудобную (прежде всего для развязавших ту 78-дневную войну) правду поплатились жизнью. Погиб в гаагской тюрьме бывший президент Сербии и Югославии Слободан Милошевич. Он – самая известная, но далеко не единственная жертва этой борьбы за правду. Ведь если истина так страшна, что за нее убивают буквально на виду у всего мира человека, имеющего широчайшую международную известность, то что говорить о тех, кто находится в страшном послевоенном закулисье?
Впрочем, кто сказал, что наступил пусть плохой, но все-таки мир? В минувшем феврале по телевидению Сербии показали фильм итальянского журналиста Рикарда Иакона с характерным названием «Бесконачни рат», то есть «Бесконечная война». Фильм «о суровой косовской действительности» снят два года назад, сразу после одностороннего провозглашения автономным сербским краем независимости.
«Кто убил? Не знаем! За что убили? Не знаем! Рамуш Харадинай? Не знаем, ничего не знаем!», – албанцы, с которыми пытается поговорить итальянский журналист, отводят глаза. Понять их несложно, так как расспрашивают албанцев об убитых Тахире Земае, его сыне и племяннике, а также застреленных братьях Мусай и Сабахете Талайя.
Что это за люди, чьи имена за пределами Косова практически никому не известны? Они или их близкие согласились дать показания в МТБЮ против Рамуша Харадиная, единственного высокопоставленного командира так называемой Армии Освобождения Косова (АОК), которым гаагское «правосудие» вообще заинтересовалось. Итог уже понятен. Все они мертвы. Харадинай – полностью оправдан и на свободе.
Почему такое отношение к головорезу, запятнавшему себя кровью и сербов, и албанцев? Ну хотя бы потому, что он слишком много знает: и о том, что агрессии 1999 года предшествовало, и о том, что происходило в Косове после нее, когда официально край управлялся специальной миссией ООН. Например, о находящейся за рамками добра и зла истории с убийством сербов и продажей их органов, в том числе и в страны Западной Европы. Об этом написала в своей книге «Охота» бывший главный обвинитель МТБЮ Карла дель Понте. В Сербии дело о расследовании убийства сербов ради органов называют «Досье о Желтом доме», ибо предполагаемое место их убийства – найдено. Это некий Желтый дом на севере Албании. «Рамуш Харадинай очень глубоко влез в это дело», – заявил более года назад пресс-секретарь сербской Прокуратуры по военным преступлениям Бруно Векарич.
Но куда важнее, что очень глубоко в дело о Желтом доме влезли не только головорезы из АОК, но и европейские уважаемые политики. Скажем, нынешний министр иностранных дел Франции, а в 1999 – 2001 годах глава миссии ООН в Косове Бернар Кушнер, которого дель Понте обвинила в создании препятствий расследованию дела о Желтом доме. Естественно, обвинила уже не будучи генеральным прокурором трибунала.
В начале нынешнего марта Кушнер, приехавший в Косово в качестве главы французского внешнеполитического ведомства, фактически совершил акт самопризнания. Сербский журналист Будимир Ничич попросил Кушнера прокомментировать подозрения в его причастности к этому делу. В ответ Кушнер устроил настоящую истерику – с хохотом, криками и оскорблениями в адрес журналиста: «Вы больны! Не верьте всему, что говорят люди. Вам нужно сходить провериться. Какой «желтый дом»? Почему «желтый»? Не было никакого «желтого дома»! Не было торговли органами. Те, кто говорят об этом, это полные ничтожества и убийцы». В общем, бывший активист общественной организации «Врачи без границ», прославившийся фабрикацией антисербских фальшивок еще в 90-е, вел себя не как министр иностранных дел великого европейского государства, а как вор, на котором горит шапка.
Но когда правда так взрывоопасна, горят, увы, не только символические шапки. Буквально на следующий день после скандальной пресс-конференции, 4 марта, сгорели все документы, собранные миссией Еулекс (миссия Евросоюза в Косово и Метохии) по деятельности криминальных групп в Косово. В том числе записи телефонных переговоров, финансовая информация, а также прочая документация. Пожарная бригада КФОР не смогла погасить огонь, уничтоживший здание информационного отдела Еулекс. Причиной пожара объявлена «неисправность электропроводки».
Вторая часть документального фильма итальянских журналистов «Бесконечная война» посвящена как раз превращению этой ставшей фактически протекторатом НАТО территории в зону контрабанды оружия и наркотиков. Так что: ради этого «Милосердный ангел» (так называлась операция НАТО 1999 года по бомбардировкам Югославии) унес сотни человеческих жизней?
В Белграде, в парке Ташмайдан, есть скромный памятник. На нем надпись: «Били смо само деца» – «Мы были просто детьми». Он установлен в память детей, убитых в ходе агрессии НАТО. Некоторые из них, не разгуляйся 11 лет назад кровавое натовское милосердие, были бы уже взрослыми, могли иметь собственных детей. Например, 15-летняя Саня Миленкович, погибшая 30 мая 1999 года при бомбардировке моста в Варварине. Она мечтала заниматься наукой, делала большие успехи в математике и физике. Впереди была целая жизнь, которую у нее отобрали. Или 11-летний албанский мальчик Куйтим Кастрати из косовской деревни Радосте, убитый натовской бомбой, когда пас скот. Это вроде бы ради его светлого будущего Югославию планомерно пытались вбомбить в каменный век? Бранимир Стоянович мог бы в этом году оканчивать школу. Роковым для него, его матери и отца стал день 12 апреля 1999 года, когда пилот натовского бомбардировщика сбросил свой смертельный груз на пассажирский поезд, проезжавший по мосту над рекой Южная Морава.
А некоторые из погибших и сегодня были бы детьми, школьниками – с обычными для ребят их возраста радостями и бедами. Марко Симичу из Нови Пазара исполнилось бы 13, Бояне Тошович из села Мердаре – 12, белградской девочке Милице Ракич – 14.
Все эти дети стали «побочным ущербом» гуманизма по-американски, по-натовски. Но каковы же результаты этого «гуманизма»? Жизни невинных жертв не вернуть, но, может быть, в итоге страшную страницу войны, вражды и страданий удалось перевернуть? Как обстоит дело с заявленной целью операции НАТО: построением демократического, процветающего, мультиэтнического Косова? Иными словами того, ради чего были убиты и искалечены 11 лет назад тысячи граждан Югославии – всех национальностей...
«Назад я ехала грустная. В своем воображении я видела лишь прекрасный город, в котором мы побывали. Впервые я ощутила свободу, впервые свободно гуляла по улицам…До чего же красива ночь, когда зажигаются фонари и кажется, что у города тысяча глаз! Эти глаза словно подмигивают, а веселые люди гуляют по улицам и разговаривают. Названий улиц я не запомнила, но я бы все их назвала «улицами Свободы». Каждая из них таковой и является, а у нас в Каменице улицы называются «улица, по которой смеешь ходить», «улица, на которой не смеешь задерживаться» – именно так говорят о них взрослые», – это впечатление от поездки в «большую» Сербию шестиклассницы из села Косовска Каменица Елицы Миркович.
В январе Елица и другие ребята, ставшие победителями творческого конкурса, из сербских анклавов Косова и Метохии в качестве награды получили поездку по Сербии. Это дети, которые выросли, а некоторые и родились уже после натовских бомбежек – в том самом «мультиэтничном Косове» – единственной территории в Европе, где люди многие годы живут в гетто – по существу в зоне. Другой жизни они просто не знают. Это реалии не страшного и далекого прошлого, а сегодняшнего Косова, самопровозглашенную независимость которого признали США и большинство стран Евросоюза. Почитать бы еврочиновникам и функционерам НАТО, а заодно и обычным европейцам, аплодировавшим 11 лет назад бомбардировкам, эти детские свидетельства.
«В моем селе нет школы, поэтому мне и моему старшему брату Игорю приходится идти в школу на другую сторону Дрима. Каждое утро мы с братом и с нашим отцом добираемся до школы в Виданье. Знаю, что вы думаете: в Сербии полно детей, которые так далеко ездят. Но никто из них не проезжает через запретный город. Никто не боится так, как мы. Никто не просыпается каждое утро со страхом, что будет остановлен и убит», Милица Караджич, село Дрсник возле Клины.
«Скоро Рождество. Папа и мама спрашивают нас: хотим ли мы, чтобы Дед Мороз принес что-нибудь нам в подарок… Знаю, что! Хочу стать ветерком. Да, именно это! Свободной, как ветер, я могла бы сделать все, что не могу сейчас. Тогда я была бы свободна идти куда угодно, всех потрогать, все увидеть… Ветру не могут запретить передвигаться, для него не существуют преграды, баррикады, ружья или страх. Ветерок никто не упрекнет, что он здесь, что он дует. Его все понимают, он говорит на всех языках. Он может все что хочет, он свободен и не ограничен селом, в котором живет», Анжела Тот, 10 лет, Виданье.
Но такую страшную правду строители «независимого Косова» и их западные покровители слышать не желают. И дело не только в том, что правда-де сербская.
– Как вы отмечали провозглашение независимости Косова? – спрашивает журналист в фильме «Бесконечная война» албанку, вдову убитого журналиста Бардулая Аети. Он работал в косовской газете «Бота Сот», писал о том, как сторонники нынешнего премьера Косова Хашима Тачи расправлялись со своими политическими оппонентами из партии Демократическая лига Косова, тоже албанцами. 6 июня 2005 года журналист был убит.
– Никак не отмечали! – отвечает женщина.
– Почему?
– А что здесь отмечать? Что одни албанцы убивают других? Разве такой независимости мы хотели?
Вот только «независимость» эта, ставшая рассадником бандитизма и преступности далеко за пределами региона (вспомним хотя бы стрельбу с убитыми и ранеными, устроенную Ибрагимом Шкуполи, албанцем из Косовской Митровицы 31 декабря прошлого года в торговом центре финского города Эспоо) похоже, вполне устраивает Евросоюз. О том, что устраивает жителей Косово, говорить в условиях «косовской демократии», когда за любое особое мнение можно получить пулю, – не приходится.
А власти Сербии? Президент Борис Тадич утверждает, что выбора между Косово и Евросоюзом быть не может. Косово – неотъемлемая часть Сербии, а вступление в Евросоюз – важнейшая цель. Но если выбирать все же придется? Смогут ли это сделать политики так, как сделала 12-летняя Елица Миркович? «Я прожила три незабываемых дня, а также прекрасные ночи, когда даже у темноты есть весело подмигивающие глаза. Вернулась я туда, где ночи страшны, но это моя родина, и я ее люблю, там мой дом и моя семья. Сам Бог дал мне родиной Косово, так что я здесь останусь».


Екатерина ПОЛЬГУЕВА.

 
Сачувана

Буди Србин! Пиши Ћирилицом!
Господе, помилуј, сачувај, спаси и заштити благодаћу Твојом јунаке србске Радована и Ратка! Господе благослови, заштити и спаси нас верне слуге Твоје! Амин!
Странице: 1 ... 5 6 [7]
  Пошаљи ову тему  |  Штампај  
 
Пребаци се на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1.11 | SMF © 2006-2008, Simple Machines LLC | Српски превод: Јован Турањанин Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!