а сам Србин Ја сам Православац.
Крв ми је плава
Венама тече
Мени је Српство
Од свега прече
Крв ми је плава
Венама тече
Мени је Српство
Од свега прече
Мене чува Бог
И имам свој правац
Ја сам Србин
Ја сам Православац
Ако ћеш са мном
Мораш да знаш
Симбол Вјере
и Оче Наш
Ако ћеш са мном
Мораш да знаш
Символ Вере
и Оче Наш
Мене чува Бог
И имам свој правац
Ја сам Србин
Ја сам Православац
Ја славим Славу
И постим пост
Дођи код мене
И буди ми гост
Ја славим Славу
И постим пост
Дођи код мене
И буди ми гост
http://www.4shared.com/get/66527156/d6497fe5/youtube_-_ja_sam_pravoslavac.htmlЂуришићу, млад мајоре
Ђуришићу млад мајоре
команданте Црне Горе.
Црне Горе и Санџака
ђе пропаде петокрака.
Нема борбе, нема рата,
без Ђуришић команданта.
Нема боја да се бије
ђе не стижу јуришлије.
Ђуришићу млад мајоре
ти си понос Црне Горе.
Црне Горе и Србије
и све широм Србадије.
Srpska garda
Правда нас је увјек водила
Поносна храбра Гарда се родила
И док је нама оваквих јунака
Браниће се родна груда свака
Народ је хтио, Божија је Правда
Рађа се нова млада Српска Гарда
Данас су на Игману
Сутра ко зна гдје
Ал све што је Срспко
Сигурно остаје
Сви су редом били против нас
Заједно смо морали потражити спас
И док је нама оваквих јунака
Браниће се родна груда свака
Народ је хтио, Божија је Правда
Рађа се нова млада Српска Гарда
Данас су на Игману
Сутра ко зна гдје
Ал све што је Срспко
Сигурно остаје
Истине и правде сад се чује глас
Нико више неће покорити нас
И док је нама оваквих јунака
Браниће се родна груда свака
Народ је хтио, Божија је Правда
Рађа се нова млада Српска Гарда
Данас су на Игману
Сутра ко зна гдје
Ал све што је Срспко
Сигурно остаје
Жив је Дража, умро није
Ој лијепа српска вило
дали би ти тешко било
да потражиш гроб незнани,
што су српски зли душмани,
што су тајно једне ноћи,
у крвавој свој злоћи,
убили нам српског бана,
див јунака са Балкана?
Београде дали смијеш
чича Дражу да откријеш?
Откри нама ту истину
о великом српском сину!
Одговара бијела вила
не брините браћо мила
Дража увек на вас гледа,
чика Пера покрај њега,
мудри Милош, Карађорђе,
и све часне српске вође,
они живе међ људима,
у јуначким српским груд'ма.
Што питате тајна није,
за витеза из Србије.
Дража је од првог дана
стао у ред великана.
Жив је Дража умро није,
док је Српства и Србије!
Иструли ми дуња у фиоци
Иструла ми дуња у фијоци,
мој је драги у Дражиној војсци.
Чика Дражо моле те девојке,
да нам пустиш на одсуство момке.
Да их пустиш бар некол'ко сати,
па их опет у планине врати.
Миле сеје, сад одсуства нема,
сва се војска на Хитлера спрема.
Над Краљевом жива ватра сева
Над Краљевом жива ватра сева,
да видимо ког четника нема.
Нема Симе, нема ни Дерока,
то су Дражи два најбоља момка.
Нашег Симу убили су Немци,
presекли га митраљески метци.
А Дерока младог капетана,
мучки уби банда партизана.
Још у јутро, око седам сати,
нашег Симе закукала мати.
Тако Симо, тако мили сине,
тако Србин за слободу гине.
Спавај мирно моје мило дете,
четници ће тебе да освете.
На планини, на Јелици
На планини, на Јелици,
Састали се сви четници.
Састали се, па говоре,
Петокраку да оборе.
Петокраку, јер не ваља,
Она неће Петра краља.
Она не да српском роду
Људска права и слободу.
Ој, четници Равне Горе,
Збијајмо се у редове.
Збијајмо се, брат до брата,
Да скинемо јарам с врата.
Кличе вила с' Требевића
Кличе вила с' Требевића,
није Босна Павелића.
Већ је Босна сивог тића
Доброслава Јевђевића.
Јевђевићу Доброславе
Срби ће те да прославе.
Слави ће те српска дико,
српско мало и велико.
Морем плови једна мала барка
Морем плови, једна мала барка,
морем плови, једна мала барка,
а у барци краља Петра мајка,
а у барци краља Петра мајка.
Морем плови, не боји се мина,
морем плови, не боји се мина,
пошла мајка да потражи сина,
пошла мајка да потражи сина.
Пошла мајка, сина да потражи,
пошла мајка, сина да потражи,
па се јави ђенералу Дражи,
па се јави ђенералу Дражи.
Чича Дражо, где је моје дете,
Чича Дражо, где је моје дете?
Чувају га српске бајонете,
чувају га српске бајонете.
Марширала Краља Петра гарда
Марширала, марширала краља Петра гарда,
марширала, марширала краља Петра гарда,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије.
Гледале их, гледале их београдске даме,
гледале их, гледале их београдске даме,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије.
Клекле доле, клекле доле па се Богу моле,
клекле доле, клекле доле па се Богу моле,
корак иде за кораком, а ја јунак за барјаком,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије,
бој се бије, бије застава се вије, за слободу Србије.
Од Тополе па до Равне Горе
Из Викизворникa — слободне библиотеке
Скочи на: навигација, претрага
Од Тополе, од Тополе, па до Равне Горе,
од Тополе, од Тополе, па до Равне Горе,
све су страже, све су страже, ђенерала Драже,
све су страже, све су страже, ђенерала Драже.
А патроле, а патроле, Калабић Николе,
а патроле, а патроле, Калабић Николе,
а заседа, а заседа, Рачића одреда,
а заседа, а заседа, Рачића одреда.
Извидница, извидница Павла Ђуришића,
извидница, извидница Павла Ђуришића,
предходница, предходница, војводе Ђујића,
предходница, предходница, војводе Ђујића.
Седи четник на камену
Седи четник на камену
држи пушку о рамену.
А у руци писмо чита
њега стара мајка пита.
Ој синови мили тићи
када ће те дому стићи?
Чека наја, свадбу спрема
а вас децо дому нема.
Дрхти рука мајци пише,
мога брата нема више.
Мога баћу, лепог Јову,
ранише га у мом рову.
Да ти право кажем мама
умро ми је на рукама.
И ја можда нећу доћи,
чекам борбу у поноћи.
Поздрави ми драгу моју
и Милеву Јованову.
Оста празно срце твоје,
тако Србин брани своје.
Спрем'те се, спрем'те, четници
Планино моја, планино, туго,
планино моја, старино.
Доста сам пута ходио, туго,
комитске чете водио.
Српска ми труба затруби
из тога села Дренова.
Спрем'те се спрем'те четници,
силна ће борба да буде.
Загрми Дража војвода,
бацајте бомбе четници.
Из ове наше победе,
засјаће сунце слободе.
Равногорска вила
Једно јутро зора свану,
са планине сунце грану,
кроз планину глас се ори,
са планине вила збори.
Проговара бела вила,
послушајте браћо мила,
ја сам прешла српске горе,
све од мора до Тополе.
Лијепа је свака гора,
ал' најлепша Равна Гора.
Ја сам јуче на њој била
одмарала своја крила.
И вид'ла сам Горсkу Гарду
у Дражином главном штабу.
У штабу су млади момци,
Kраља Петра Равногорци.
На њима је роба фина
од сељачка сукна сива.
Јуначко им лице младо,
прекривено густом брадом.
A низ плећи бујне косе,
Дражинићи, сви то носе.
Шубара им боје црне,
што душманин пред њом трне.
Са поносoм они зборе,
за кога се они боре,
за слободу и за Kраља
и за Дражу ђенерала.
http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=11&t=1673&st=0&sk=t&sd=a_____________________
